Ткање је древна уметничка форма која је цветала заједно са људском цивилизацијом. Његово порекло може се пратити још од примитивног друштва, када су људи, за преживљавање, почели да користе лако доступна биљна влакна као што су кора дрвећа и лишће траве да би створили једноставне технике ткања одеће, склоништа и контејнера.
Како је друштво напредовало, материјали за ткање постајали су разноврснији, ширећи се од биљних влакана до животињских влакана као што су вуна и свила. Технике ткања су такође постајале све софистицираније, развијајући се од једноставног равног ткања до сложеног тродимензионалног ткања-са богатим избором шара и боја.
У Кини, ткање поседује дубоко културно наслеђе. Различити региони и етничке групе имају своје јединствене стилове и технике ткања.
Ове технике ткања немају само практичну вредност, већ носе и богате културне конотације и национална осећања. Преношени кроз генерације, постали су неизоставни део традиционалне кинеске културе.